Konferencija projekta „Jačanje nacionalnih kapaciteta i intersektorskih sinergija u oblasti bezbednog upravljanja kontaminiranim lokalitetima i opasnim hemikalijama u cilju prevencije štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u Republici Srbiji“
13. decembar 2018. godine

ZAPISNIK

Konferencija je održana u svečanoj sali Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” sa početkom u 10 časova.

Program konferencije bio je sledećeg sadržaja:

1. Otvaranje i uvodne reči
2. Internacionalni kontekst
3. Nauka i dokazi u istraživanju kontaminiranih lokacija
4. Pregled progresa projekta (Mapa puta i put napred)
5. Izjave ključnih učesnika
6. Komentari eksperta
7. Diskusija
8. Zatvaranje

Konferenciju su uvodnim rečima otvorili: dr Branislava Matić Savićević, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“; Dr Snežana Pantić Aksentijević, Ministarstvo zdravlja; Doc. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”; dr Žofija Pustai, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu; Ivan Đuričković, Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Konferenciji su kao predavači prisustvovali: Dr Marko Martuci, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Bonu; dr Ivano Iavarone, Nacionalni institut zdravlja ISS Italija, direktor Centra za saradnju Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje i životnu sredinu u kontaminiranim lokalitetima; dr Branislava Matić Savićević, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“; dr Snežana Živković Perišić, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“; Dragana Vidojević, Agencija za zaštitu životne sredine; Milenko Jovanović, Agencija za zaštitu životne sredine; Prof. dr Zorica Bulat, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; prof. dr Snežana Šerbula, Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu; prof. dr Denis Sarijanis, Univerzitet "Aristotelos", Solun, Grčka.

U diskusiji su pored navedenih aktivno učestvovali: dr Viša Tasić, Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru; Prof. dr Aleksandar Ćorac, Medicinski fakultet Univerziteta u Prištini.

1. Otvaranje i uvodne reči

Dr Branislava Matić Savićević otvorila je konferenciju i pozdravila partnere iz Ministarstva zdravlja, partnere iz Italije i Grčke i sve druge partnere u projektu koji su iznedrili kratak, ali sažet projekat, kao i kolege iz mreže instituta i zavoda za javno zdravlje. Takođe je izrazila zahvalnost UNEP-u za veliku podršku u započinjanju projekta.

Dr Snežana Pantić Aksentijević pozdravila je ispred Ministarstva zdravlja prisutne goste u ime ministra dr Zlatibora Lončara i pomoćnice ministra dr Vesne Kneginjić i u svoje lično ime. Izrazila je zadovoljstvo povodom prilike da se čuju prvi rezultati projekta i prilike za dobijanje novih smernica u budućnosti koje bi omogućile da našu životnu sredinu i radnu okolinu učinimo boljom, uhvatimo korak sa
razvijenim zemljama EU i uklonimo veći deo štetnih faktora koji utiču na zdravlje. Istakla je da Ministarstvo zdravlja zahvaljuje partnerima i ekspertima, Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ (u daljem tekstu: Institut) i mreži instituta i zavoda za javno zdravlje i naglasila da oni predstavljaju pravo bogatstvo našeg zdravstvenog sistema, jedan neiscrpni rezervoar podataka i institucije na koje se
Ministarstvo zdravlja uvek oslanja. Poželela je u narednom periodu puno uspeha u ovom, ali i drugim projektima koji će se sprovesti u saradnji sa institutima i zavodima i Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Doc. dr Verica Jovanović pozdravila je prisutne ispred Instituta i najavila predstavljanje šestomesečnog zajedničkog rada i ciljeva projekta, mogućnosti korišćenja prikupljenih podataka, izdvajanje ključnih potreba u oblasti životne sredine i ostalim multisektorskim oblastima radi definisanja strategija za unapređenje zdravlja i stanovništva i za očuvanje životne sredine. Istakla je da Institut, kao vodeća javnozdravstvena institucija, uz podršku Ministarstva zdravlja i mreže instituta i zavoda ima veliku misiju, tj. unapređenje sinergije i saradnje sa ostalim sektorima. Podvukla je značaj donošenja zajedničkih zaključaka koji će povezati sve ono do čega se dolazi zajedničkim radom institucija u oblasti životne sredine, u oblasti rada Agencije za zaštitu životne sredine, radom naučnih institucija u oblasti istraživanja uticaja faktora životne sredine na zdravlje, u oblasti rada korporativno odgovornih kompanija koje procenjuju rizike do kojih dolazi eventualnim radom tih institucija, a koji će omogućiti zajedničko donošenje strategija koje će biti vodilje za harmonizaciju rada više sektora. Naglasila je da je upravo zajedništvo obeležilo ovu saradnju. Istakla je da će današnji sastanak predstaviti ključne korake i mere kojim će
se zajedničkim snagama raditi na unapređenju kako zakonske regulative, tako i definisanju ključnih aktivnosti za sagledavanje uticaja faktora iz životne sredine na zdravlje ljudi.

Dr Žofija Pustai obratila se putem video zapisa i uputila prisutnima izvinjenje zbog sprečenosti da lično prisustvuje. Podsetila je da je tokom šeste ministarske konferencije prošle godine usvojena Ostravska deklaracija u okviru koje se države članice prvi put obavezuju u vidu multisektorskog dogovora za bezbedno upravljanje kontaminiranim lokalitetima. Naglasila je da je dokument "Mapa puta za upravljanje kontaminiranim lokalitetima", kao ishod ovog projekta, sjajna prilika za dogovor i saradnju Ministarstva zdravlja i Ministarstva za zaštitu životne sredine, za definisanje aktivnosti iz ove oblasti, u okviru nacionalnog portfolija za životnu sredinu i zdravlje, koji će biti finalizovan 2019. godine i pomoću koga će Srbija imati nacionalni okvir za bolje multisektorske aktivnosti i još jednom podvukla značaj multisektorske saradnje. Poželela je uspešnu i plodonosnu diskusiju i dobar ishod sastanka i izrazila punu podršku Svetske zdravstvene organizacije.

Dr Branislava Matić Savićević istakla je da je zaista postojala multisektorska saradnja i pohvalila je sve članove tima koji su učestvovali u toku prethodnih 6 meseci bez bilo kakvog prekida u projektnim aktivnostima. Navela je da su zbog brzine u organizaciji uključena samo dva ministarstva sa punim radom u timu i izrazila želju da se ubuduće u ovaj proces uključi još nekoliko sektora zbog opsežnosti teme. Napomenula je da kontaminirani lokaliteti povlače za sobom i socijalne determinante zdravlja, nejednakosti na ovim terenima, druge vrste ugroženosti u smislu neuhranjenosti i loše ishrane, siromaštva, ako se uzme u obzir i radnička populacija i podvukla da su ovakvi gradovi lokaliteti veliki javnozdravstveni izazov u širem smislu (socijalne nejednakosti, obrazovanje). Istakla je da, kroz sistem i mrežu instituta i zavoda za javno zdravlje, ova problematika treba biti obuhvaćena, ne samo projektnim aktivnostima, već u skladu sa politikom programa od opšteg interesa, te da bi se raspodelom resursa ova tema mogla uključiti u postojeće programe od opšteg interesa. Takođe je naznačila da današnja konferencija predstavlja samo uvod u buduće aktivnosti, te da je stoga naziv iste promenjen tako da se ne smatra finalnom.

Ivan Đuričković pozdravio je prisutne u ime Ministarstva za životnu sredinu. Zahvalio se projektnom timu na veoma uspešnoj realizaciji zahtevnih projektnih aktivnosti u kratkom roku, kao i predstavnicima Svetske zdravstvene organizacije i UNEP-a na dragocenoj pomoći tokom realizacije projekta. Naglasio je značaj rezultata ovog pionirskog projekta sa aspekta procene rizika uticaja kontaminiranih lokaliteta
i zagađenja po zdravlje ljudi, s obzirom na to da će ovi preliminarni rezultati procene biti ocena za mnogo dublju analizu i procenu rizika po zdravlje ljudi od zagađenja i kod ostalih kritičnih ekoloških tačaka. Podvukao je značaj ovakvog zajedničkog pristupa i sinergije zdravstvenog i sektora zaštite životne sredine kojim bi se identifikovale ekološke crne tačke koje predstavljaju najveći rizik po zdravlje ljudi, a u cilju vršenja prioritizacije za rešavanje ovih ekoloških problema. Istakao je da rezultati ovog projekta mogu biti baza za dalje istraživanje i procenu rizika po zdravlje ljudi kroz buduće nove projekte. Konstatovao je da je na realizaciji ovog projekta ostvarena veoma uspešna sinergija između dva sektora, koja će biti nastavljena izradom nacionalnog portfolija u skladu sa Ostravskom deklaracijom, kao i saradnjom na drugim sličnim projektima u budućnosti, za šta je Ministarstvo za životnu sredinu uvek otvoreno.

2. Internacionalni kontekst - dr Marko Martuci

Na početku svog izlaganja dr Marko Martuci zahvalio se za gostoprimstvo Instituta, kao i za uvodne reči iz oba sektora. Naglasio je da je proces uspostavljanja konkretnog dijaloga dugotrajan. Zahvalio se svim učesnicima projekta. Naglasio je da, iako se projekat završava, od značaja je uspostavljanje osnova za rad na kontaminiranim lokacijama. Zahvalio je UNEP-u za podršku.

Podsetio je da dolazi iz sektora Svetske zdravstvene organizacije za životnu sredinu i zdravlje u Bonu i da je jedna od oblasti kojima se bavi upravo kontaminirane lokacije. Naglasio je da u evropskom regionu postoje stotine hiljada kontaminiranih lokaliteta i da je većina povezana sa industrijskom proizvodnjom i otpadom.

Podsetio je da Evropski proces za životnu sredinu i zdravlje (European environment and health process, EHP) predstavlja partnerstvo od 53 zemlje. Takođe je istakao da je održano nekoliko ministarskih konferencija te da je na poslednjoj, šestoj po redu, u Ostravi, predstavljeno znanje i dokazi o ulozi faktora životne sredine za 1,4 miliona smrti godišnje. Ministarska deklaracija identifikuje prioritete i uključuje i aneks kojim se definišu aktivnosti koje bi države članice trebalo da uzmu u obzir pri implementaciji deklaracije. Među prioritetima su uključeni kvalitet vazduha, voda i sanitacija, hemikalije, klimatske promene, gradovi i regioni, održivost zdravstvenih sistema, prevencija i eliminacija otpada i kontaminiranih lokacija. Potpisivanje deklaracije podrazumeva da su države u obavezi da razviju nacionalni portfolio tj. plan za aktivnosti u vezi sa životnom sredinom i zdravljem.

Naglasio je da postoji mnogo dokaza o uticaju kontaminiranih lokaliteta i otpada, ali da oni nisu jasni kao npr. uticaj kvaliteta vazduha, koji može biti kvantifikovan te je objasnio da uprkos postojanju mnogih studija slučajeva nije dat odgovor na pitanje šta je sveobuhvatni problem.

Naveo je neke od akcija koje su predložene zemljama članicama, kao što su: eliminisanje nekontrolisanog i ilegalnog odlaganja otpada, prikupljanje nacionalnog inventorijuma kontaminiranih lokaliteta, akcioni plan za odgovor, prioritizacija kontaminiranih lokaliteta.

Konstatovao je da su rezultati projektnih aktivnosti zadovoljavajući i da je postignut dobar tehnički napredak i razmena metodologija i podsetio da je održana radionica edukativnog karaktera u oktobru. Takođe je istakao da je jedan od glavnih ishoda razvijanje nacionalne Mape puta za odgovorno upravljanje kontaminiranim lokalitetima. Dodao je da je Srbija angažovana u izradi Nacionalnog akcionog
portfolija za životnu sredinu i zdravlje, te da je uzimanje u obzir kontaminiranih lokacija u istoj meri kao i kvaliteta vazduha i vode od izuzetne važnosti. Izneo je zaključak da dosadašnji učinak predstavlja osnovu za dalji rad i izrazio optimizam za praktičnu primenu Mape puta.

3. Naučni dokazi u istraživanju industrijski kontaminiranih lokacija - dr Ivano Iavarone

Dr Ivano Iavarone istakao je da je angažovanost Srbije u oblasti kontaminiranih lokacija primer za aktivnosti unutar evropske mreže.

Podsetio je da industrijski lokaliteti predstavljaju nasleđe prethodnih modela, ali da su i dalje prisutne, te da predstavljaju veliki problem iako je industrijska emisija smanjena tokom poslednjih decenija u Evropi. Podvukao je da su ove emisije značajne za zagađenje životne sredine putem vazduha, vode, zemljišta i putem lanca ishrane. Takođe je konstatovao da je veoma važan aspekat nepravičnost u oblasti životne sredine i socijalne nejednakosti na ovim lokalitetima. Kao još jedan značajan problem naveo je akumulaciju hroničnih bolesti i bolesti povezanih sa radnom sredinom u ovim lokalitetima. Pojasnio je da postoje različiti izvori zagađenja u različitim zemljama, kao i da je njihov doprinos različit te da su ponajviše istraživani zagađenje zemljišta i vode, dok je aerozagađenje u procesu razvoja sa zakonske i normativne tačke gledišta na evropskom nivou. Istakao je neophodnost postojanja zajedničkog pristupa za procenjivanje štetnih uticaja. Podsetio je da su neke populacije posebno osetljive, kao
što su deca koja provode više vremena napolju, piju više vode i udišu više vazduha po jedinici mase u poređenju sa odraslima, te da bi se na njih trebalo usmeriti posebna pažnja.

Složio se sa dr Martucijem da, uprkos postojanju nekoliko dokaza iz različitih studija, sveukupna procena i dalje nedostaje. Naveo je da je to bio glavni razlog za rad na internacionalnom nivou pokretanjem COST akcije. Pomoću ove mreže institucija i zemalja primarni cilj je bio stvaranje zajedničkog okvira i metodologije za procenu i odgovor. Ova akcija je uključila 33 zemlje, a Srbija je već četiri godine aktivni član. Podsetio je da su kontaminirani lokaliteti po prvi put na dnevnom redu i da se mogu posmatrati kao prioritet, počevši od Ostravske deklaracije. Naglasio je da je razvijena podrška za implementaciju nacionalnih akcionih portfolija.

Podsetio je da SENTIERI pristup predstavlja nacionalni epidemiološki instrument nadzora i da je korišćen za evaluiranje promena u zdravstvenom stanju populacije koja naseljava kontaminirane lokacije. Obrazložio je da ovakva sredstva omogućavaju da se identifikuju preventivne aktivnosti, potrebe za remedijacijom kontaminiranih lokaliteta, kao i procenjivanje efektivnosti remedijacionih mera. Izrazio je
zadovoljstvo povodom uključivanja ovog metoda u finalni izveštaj o projektu, mapi puta, i to u delu koji se odnosi na buduće akcije i jačanje institucionalnih kapaciteta. Napomenuo je da se ovaj pristup temelji na interesektorskim aktivnostima, kako zdravstvenim tako i onim koje se tiču životne sredine. Istakao je da se finalna konferencija COST akcije održava u Rimu i uputio poziv srpskim članovima ove
akcije.

4. Pregled progresa projekta i putokaz za preporuke za dalje korake (Mapa puta) - Dr Branislava Matić Savićević

Dr Branislava Matić Savićević istakla je da je na dokumentu Mapa puta radio ceo projektni tim, jer je bilo bitno da bude uklopljen sa postojećim kapacitetima te da je ostavljen prostor za unapređenja koja će biti postignuta novim projektnim aktivnostima u narednom periodu. Pružila je kratak pregled onog što je urađeno u ovom projektu. Podsetila je da je sastanak tima sa stranim ekspertima održan u maju ove godine, iako je ugovor potpisan u julu, dok je 29. juna održan prvi konsultativni sastanak sa zainteresovanim stranama. Takođe je održana i edukativna radionica na kojoj su podignuti nacionalni kapaciteti u vezi sa metodološkim principima.

Naznačila je da je jedan od glavnih dokumenata bila Analiza nedostataka (gap analysis), sa ciljem pravljenja preseka situacije o postojećim podacima iz oblasti zdravlja i životne sredine, sa sledstvenim fokusom na lokalitete izložene industrijskoj kontaminaciji. Pojasnila je da je Bor izabran tokom analiziranja baze podataka jer je jedini lokalitet u Srbiji koji poseduje nizove podataka koji se mogu upotrebiti u nizu dužem od deset godina kako iz životne sredine, tako i iz zdravlja. Takođe je istakla da će se uložiti dodatni napori da se u daljim koracima poradi na nedostacima u bazama podataka. Kao drugi dokument od značaja navela je Mapu puta za odgovorno upravljanje kontaminiranim lokalitetima u Republici Srbiji koja predstavlja način da se u okviru malog akcionog plana definiše niz aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u narednom periodu. Napomenula je da je ponuđena metodologija SENTIERI adaptirana zahvaljujući kolegama iz Odeljenja za nezarazne bolesti Instituta, usled nemogućnosti prostog prenošenja iz sredine koja ne poseduje takvu referentnu populaciju koju poseduje naša zemlja. Takođe je istakla da je kreiran sajt projekta i liflet.

Istakla je da je cilj projekta bio da se fokusiraju metodologije neophodne u budućnosti radi validne komparacije podataka iz životne sredine i donošenja relevatnih podataka o uzročno-posledičnim vezama uz neminovne poteškoće izdvajanja jednog kontaminanta. Dodala je da su specifičniji ciljevi bili integrisanje postojećih društvenih kapaciteta, stvaranje jedinstvenog operacionog sistema koji bi omogućio kvalitetan monitoring životne sredine i zdravlja na mestima sa industrijskim zagađenjem. Primetila je da rad na ovom projektu može biti nulta studija budućim vlasnicima kao jedna epidemiološka studija koju uvek mogu konsultovati.

Obrazložila je da je dokument Mapa puta proistekla nakon gap analize i zapažanja nedostataka od strane oba sektora, a što je omogućilo davanje ključnih preporuka i konstruisanje ovog strateškog plana. Zahvalila se dr Ivanu Iavaroneu na predlaganju ključnih komponenti na kojima je potrebno raditi: proširivanje baze znanja i podataka, monitoring i izveštavanje, liderstvo i saradnja i podizanje institucionalnih
kapaciteta. Naznačila je da je zajednički cilj uspostavljene naučnozasnovane korelacije.

U toku svog izlaganja dr Branislava Matić Savićević prikazala je sastav projektnog tima akcentujući njegovu multisektoralnost, čak i u okviru zdravstvenog sektora.

Navela je da je svaka od 4 gorepomenutih oblasti rada određivana na osnovu aktivnosti, željenih rezultata, pokazatelja, a takođe je dat vremenski okvir za svaku od tih aktivnosti i naznačeni subjekti koji će učestvovati u realizaciji tih aktivnosti.

Podvukla je neophodnost proširenja i održavanja saznajnih kapaciteta o značaju kontaminiranih lokaliteta, podizanja kapaciteta o dokazima, saznanjima u smislu efektivnosti u strateškim potezima i intervencijama i uočavanja praznina u znanju. Dodala je da je to moguće postići kroz sprovođenje radionica za podizanje nivoa svesnosti i edukacije ključnih populacionih grupa. Napomenula je da je u Boru u saradnji sa kolegama iz Agencije za zaštitu životne sredine obavljena edukacija poljoprivrednika u vezi sa rezultatima koji se tiču kontaminacije zemljišta i mogućnosti savladavanja ovog problema. Naglasila je značaj postojanja zdravstvenih saveta na lokalnom nivou i podsticanja njihove aktivnosti, kao i značaj tzv. PPP- public private partnership, odnosno uključivanje velikih kompanija na bazi korporativne odgovornosti. Istakla je da već postoje primeri da velike kompanije ulažu u kampanje i aktivnosti koje se tiču očuvanja zdravlja putem očuvanja životne sredine.

Kada je u pitanju monitoring i izveštavanje, kao cilj navela je oformljavanje radne grupe koja bi učestvovala u formiranju novih podzakonskih akata usmerenih na rad katastra kontaminiranih lokaliteta i monitoring pre svega kvaliteta zemljišta, kao i na harmonizaciju monitoringa na kontaminiranim lokalitetima. Kao još jedan od ciljeva navela je unapređenje opskrbljenosti podacima katastra kontaminiranih lokaliteta, što bi se postiglo pravljenjem aplikacije u tu svrhu, a koje bi podrazumevalo postojanje obučenih osoba koje bi vodile tu aplikaciju, jasno definisanje indikatora koji bi se pratili monitoringom životne sredine, kao i pravljenje informacionog podsistema i modela za procenu uticaja zagađenja životne sredine na zdravlje izložene populacije.

Kada je u pitanju treća komponenta tj. vođstvo i koordinacija, naglasila je da uloga zdravlja treba da bude vodeća, kako je i sugerisano od strane Svetske zdravstvene organizacije. Istakla je da odgovornu ulogu treba da zauzme sektor zdravlja te da je neophodno da se oformi radna grupa kao intersektorsko ekspertsko telo za uticaj životne sredine na zdravlje, što je definisano i u Strategiji javnog zdravlja 2018-2026. godine. Konstatovala je da je potrebno usvojiti plan vertikalne i horizontalne komunikacije i koordinacije ovih aktivnosti u okviru pomenutog radnog tela.

Dr Branislava Matić Savićević istakla je da je četvrti deo ujedno i najslabija tačka koja ostavlja veliki prostor za buduće korake: podizanje kapaciteta za analiziranje uticaja na nivou politika i donosilaca odluka i istovremeno stvaranje naučno-operativne multisektorske potpore onima koji donose odluke, podizanje tehničkih kapaciteta u smislu personala i laboratorija lokalnih zavoda i instituta za javno
zdravlje, a koji će činiti osnovu za formiranje aktivnosti humanog biomonitoringa. Navela je kao mogućnost obrazovanje funkcionalne jedinice na nivou Instituta koja bi uvek bila spremna da radi na proceni ovog uticaja ukoliko se na nivou ministarstva i nacionalnog portfolija steknu mogućnosti.

U daljem izlaganju, navela je nephodnost razvijanja prilagođene metodologije i usvajanje standardnih operativnih procedura za dalje postupanje. Istakla je da je neophodno da se oformi sistem održivog finansiranja. Pojasnila je potrebno uvođenje ovih aktivnosti na programskom, a ne samo projektnom nivou. Istakla je da je potrebno podizanje kapaciteta za pet zavoda koji se nalaze na teritoriji kontaminiranih lokaliteta. U okviru podizanja kapaciteta naglasila je da bi bilo poželjno da kolege steknu iskustvo i znanje u zemljama Evropske unije i dodala da je u toku projekat Evropske unije Human
biomonitoring, zaključujući da bi podizanje kapaciteta sa tog aspekta bilo izvodljivo.

Kao jednu od mana ovog projekta navela je učestvovanje samo dva sektora i dodala da bi svaka dalja aktivnost podrazumevala uključivanje još najmanje dva sektora (Ministarstvo energetike i rudarstva, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede ili Privredna komora Srbije). Takođe je naglasila velike napore koji se moraju uložiti da bi se navedene neophodnosti realizovale. Istakla je da bi pored vulnerabilnih grupa (deca, trudnice, stariji) trebalo uzeti u obzir i zdravlje radno izloženih ljudi. Napomenula je da je jako bitna stavka kod kontaminiranih lokaliteta i komunikacija rizika te da na njoj treba raditi. Kao još jedan nedostatak navela je višak zdravstvenih podataka u odnosu na ono što je dostupno od podataka iz životne sredine, a što može biti uzeto kao ozbiljna naučna potka za upostavljanje kauzalnosti.

U zaključku, naglasila je da je važno definisati četiri komponente: kome podižemo kapacitete, šta su ti kapaciteti, gde se geografski nalaze, koliko taj proces košta. Podvukla je ojačavanje učešća lokalnog nivoa i decentralizacije procesa. Istakla je značaj nastavka međunarodne saradnje, ali i razvijanje prekogranične saradnje. Napomenula je kao značajno pojačanje učešća korporativne odgovornosti kroz PPP komunikaciju.

5. Izjave ključnih učesnika

Prof. dr Zorica Bulat je ispred Katedre za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izrazila zadovoljstvo zbog započinjanja ovakvih aktivnosti u našem regionu. Podsetila je da je Borski basen poznat još od devedesetih godina prošlog veka, kada su zabeležene kritične vrednosti sumpor-dioksida, za koji se smatra da je novim tehnološkim postupkom problem rešen te naglasila da i dalje ima puno problema u toksikološkom smislu. Izrazila je interesovanje za definisanje toksičnih supstanci koje bi bile praćene i podvukla značaj humanog biomonitoringa. Istakla je da se preciziranjem toksičnih supstanci omogućava fokusiranje na procenu rizika. Istakla je da postoji najmanje podataka za hranu, i to pogotovo za hranu koja se lokalno koristi od stanovništva koje samo uzgaja hranu. Podsetila je da na Farmaceutskom fakultetu postoji Centar za toksikološku procenu rizika koji sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Međutim, istakla je da je za kompletnu procenu rizika
potrebno znati internu dozu u okviru humanog biomonitoringa. Podvukla je značaj veze toksičnih efekata sa hroničnim nezaraznim bolestima te dodala da su i za to potrebni podaci. Istakla je da su na raspolaganju odlične laboratorije i kadar te da je mala prepreka što se u tim laboratorijama humani materijal ne analizira. U tom svetlu, dodala je da bi za sada bilo lakše da se koriste laboratorije koje već rade sa humanim materijalom npr. na Institutu za medicinu rada i na Institutu za sudsku medicinu. Složila se sa dr Iavaroneom po pitanju značaja izloženosti smešama toksičnih supstanci te dodala da i to treba uključiti u analize. Naglasila je da je kompletna procena rizika neophodna ako se teži uključivanju upravljanja rizikom. Podvukla je značaj uključivanja u analize rezultata iz medicine rada, jer radno izloženo stanovništvo predstavlja zdravu populaciju koja je možda najčešće kontrolisana u odnosu na druge stanovnike, za koje postoje podaci o izloženosti, a po pravilu žive u istoj zoni što pruža značajne informacije.

Dragana Vidojević predstavila je pojedine aktivnosti Agencije za zaštitu životne sredine koje su sprovedene u prethodnim godinama. Istakla je da se rezultati istraživanja objavljuju u okviru godišnjih izveštaja o stanju životne sredine i u posebnim nacionalnim izveštajima (npr. o stanju zemljišta za 2016. i 2017.). Konstatovala je da je Agencija za zaštitu životne sredine zajedno sa UNEP-om objavila
publikaciju o zagađenju zemljišta gde su prikazani rezultati projekta realizovanog u saradnji sa UNEP-om, a koji je imao za cilj da ispita potencijalno kontaminirane lokacije. Napomenula je da je Agencija za zaštitu životne sredine zadužena i za međunarodno izveštavanje te da je učestvovala u radu radne grupe koja je menjala metodologiju za izveštavanje o kontamiranim lokalitetima u okviru EU i pridruženih
članica. Podsetila je da su podaci dostupni na sajtu agencije i portalima (podaci o stanju kvaliteta vazduha, podaci i indikatori koji se odnose na nacionalnu listu indikatora životne sredine). Istakla je da su postojale intenzivne aktivnosti koje su imale za cilj da pospeše i unaprede katastar kontaminiranih lokacija i dostavljanje podataka za ovaj katastar. Dodala je da je održano osam radionica širom Srbije, čiji su učesnici bili predstavnici jedinica lokalne uprave. Predstavila je rezultate u smislu učestovavanja 95 predstavnika gradova i opština, što je 57 odsto od ukupno pozvanih. Pojasnila je da su zajedno sa treninzima organizovani i posebni sastanci sa jedinicama lokalne uprave upravo na temu kontaminiranih lokacija gde je diskutovano o zagađenju zemljišta, vazduha i šire životne sredine te da su iz ovih aktivnosti proistekli dobri koraci i aktivnosti.

Navela je da je u okviru projekta UNEP-a i programske kancelarije iz Beča, koji se odnosi na poboljšanje upravljanja zemljištem, ispitano 32 lokacije. Pored ovog projekta, osvrnula se i na projekat koji se finansira preko druge organizacije UN, Unido, a koji se odnosi na zbrinjavanje PCB otpada i PCB lokacije. Napomenula je da se narednih dana održava i trening za upravljanje kontaminiranim lokacijama. Osvrnula se i na podršku Republike Italije u okviru podizanja kapaciteta Agencije za zaštitu životne sredine i drugih institucija i dobijanje dva karakterizaciona plana istraživanja dve lokacije, ZorkaŠabac i Viskoza Loznica.

Istakla je da je kroz rad sa međunarodnim institucijama, šire multisektorske radne grupe podizan kapacitet za monitoring i izveštavanje o kontaminiranim lokacijama. Predstavila je institucije i sektore sa kojima se ostvaruje saradnja. Predstavila je rezultate projekta sa UNEP-om i pojasnila da je urađeno preliminarno istraživanje lokacija i procena rizika, što uključuje: uticaj na zdravlje, ekosistem i migraciju,
verovatnoća i nivo uticaja, a sama procena rizika uključuje i informacije i podatke dobijene i samom terenskom posetom, ekspertskom procenom, istraživanjima na lokalitetu. Istakla je da je od 32 lokacije ustanovljeno 14 prioritetnih lokacija i da će buduće akcije biti usmerene na detaljna istraživanja ovih lokacija u cilju definisanja projekata sanacije i remedijacije.

U zaključku naglasila je da je neophodno da se sva podzakonska akta i donesu, a posebno ona koja se odnose na sistematsko praćenje kvaliteta vazduha i podzakonska akta koja će definisati planove zaštite zemljišta na svim izvršnim nivoima. Kao podjednako važno istakla je razvijanje nacionalne strategije za upravljanje kontaminiramim lokacijama, jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje kontaminiranim lokacijama, detaljno istraživanje 14 prioritetnih lokacija i pravljenje liste prioriteta od 14 lokacija, upravo kroz metodologiju razvijenu u okviru ovog projekta. Naglasila je da je osim međusektorske saradnje bitna i unutarsektorska saradnja.

Milenko Jovanović istakao je da je Bor godinama ili decenijama jedna od crnih tačaka po pitanju kvaliteta vazduha, a da istraživanja potvrđuju da su i zemljište i podzemne vode ugroženi. Pojasnio je da je vazduh doveden u ozbiljnu kontrolu kad su u pitanju koncentracije sumpor-dioksida iz topionice Bor, ali da problem nije rešen. Obrazložio je da je godišnja koncentracija bila ispod limita od 50 miligrama po kubnom metru, ali da broj dana sa prekoračenjima još nije uzet u ocenjivanje te da je bio povišen tokom prošle godine na stanici Gradski park u Boru. Kao dodatni problem izdvojio je što se tehnološki proces topionica nalazi na nižoj nadmorskoj visini od samog grada, što dodatno opterećuje vazduh sa emisijom gasova. Napomenuo je da je zanemareno praćenje koncentracije drugih polutanata, kao npr. suspendovanih čestica. Istakao je da je čitav region Bora ugrožen koncentracijama arsena (voda, vazduh, zemljište) te da je započeto uzorkovanje vazduha na mernoj stanici Gradski park. Podvukao je da je za realizaciju bilo potrebno manje od mesec dana zbog efikasne saradnje sa lokalnom samoupravom, ekspertima iz instituta i Agencije za zaštitu životne sredine. Takođe je kao otežavajući faktor naveo rad toplana na ugalj.

Dr Snežana Živković Perišić ukazala je da je kao ključni zdravstveni pokazatelj praćeno obolevanje od raka te da je izvor podataka Registar za rak Centralne Srbije, deo evropske mreže Registra za rak. Pojasnila je da se podaci odnose na sve uzraste i sve vrste raka, a da je nivo opštine krajnji nivo za koji postoje podaci. Da bi analiza imala težinu, objasnila je da se koriste epidemiološki indikatori-sirova i standardizovana stopa obolevanja, interval poverenja. Primenjenim SENTIERI metodom izabrano je 35 lokalizacija maligniteta koji se mogu dovesti u vezu sa medijumima iz životne sredine i za koje postoje dokazi da su povezani. U početnom nivou analize korišćeni su podaci za poslednjih 10 godina. Posle konsultacija sa dr Iavaroneom donesen je zaključak da treba iskoristiti maksimum podataka koji su dostupni za 15 godina, što je daljom analizom dovelo do još jačeg dokaza o povezanosti u odnosu na referentnu populaciju. Osim ovih indikatora, mortalitetni podaci su korišćeni za analizu hroničnih nezaraznih bolesti koji su apsolutno povezani sa medijumima životne sredine (akutni infarkt miokarda, hipertenzija, dijabetes), a analizirane su u ovom kontekstu i respiratorne bolesti, digestivne, genitourinarne bolesti, pojava kongenitalnih malformacija, retkih bolesti kod osetljivih populacija. Očekivani slučajevi su poređeni u odnosu na prikazane (obolele i umrle) u odnosu na standardne grupe, u odnosu na pol, na određeni geografski deo i u odnosu na 35 lokalizacija malignih tumora.

Konstatovala je da SENTIERI pristup dopušta maksimalnu slobodu posmatranja na populacionom nivou u vidu agregiranih podataka. Pojasnila je da je reč o specifično dizajniranoj epidemiološkoj studiji koja ima intencije da bude ekološka. Takođe je istakla da je ovo dobra prilika da se dokaže da multisektorski pristup postoji te da je ovaj pristup omogućio da jedna jasno definisana metodologija, koja je u Italiji
primenjena u smislu nacionalno sprovedene emidemiološke studije i nacionalnog interesa radi remedijacije u životnoj sredini, zapravo predstavlja dobar primer koji bi se sa jednog mesta mogao primeniti na bilo koje kontaminirane lokalitete u Srbiji. Navela je da je posmatrano 6 važnih determinanti: lokacija, podaci iz životne sredine, populacija pod rizikom, referentna populacija kao pandan populaciji pod rizikom, izlazni rezultati tj. zdravstveni status, kao i socioekonomske determinante zdravlja kao jedan od pridruženih faktora.

Istakla je da je u osnovnom izveštaju definisano stanje po pitanju različitih medijuma iz životne sredine u Boru koje predstavljaju podaci iz životne sredine, zatim je definisano koja je izabrana a koja referentna populacija, kako uporediti a kako proceniti rizik. Naglasila je da je populacija pod najvećim rizikom iz životne sredine (pre svega se misli na vazduh) ona isključivo vezana za rudnik bakra te da je najveće obolevanje baš tamo gde se nalazi merna stanica „gradski park“. Podvukla je činjenicu da Bor čini 0,7 odsto celokupne srpske populacije. Obrazložila je da je proces upotrebljivih indikatora morao da bude metod indirektne standardizacije. Pojasnila je da se zbog malih brojeva i ljudi koji migriraju, odustalo od procene rizika na nivou naselja te da je fokus premešten na opštinu Bor kao takvu. Konstatovala je da je više od 10 000 stanovnika opštine Bor zaposleno ili vezano za ativnosti RTB Bor. Konstatovala je da je pomeranje populacije na određenim teritorijama potpuno negativno, negativni
priraštaj prisutan, a najveća gustina naseljenosti u centralnom delu Bora. Istakla je da su se preliminarni rezultati koji su se odnosili na obolevanje od raka u Borskom okrugu od 2006. do 2015. god. već na početku pokazali kao izuzetno značajni te da se Bor izdvojio kao jedan od okruga sa najvišom stopom umiranja i delimično obolevanja kroz dosadašnje izveštaje. Pojasnila je da je preuzimanje referentne populacije tj. jugoistočne Srbije ispoštovalo pristup SENTIERI ali u izmenjenoj formi. Podvukla je da je dokazano da je povećani rizik koji je primećen u opštini Bor kroz duži vremenski period izuzetno statistički značajan te da su se kao najznačajniji izdvojili karcinom pluća, jedan deo grupe digestivnih tumora i bolesti hematopoetskog sistema. Izdvojila je kao jako značajno direktnu povezanost rizika sa životnom sredinom te pojasnila da ukoliko postoji visok rizik i kod muškaraca i žena, to predstavlja siguran znak da je životna okolina povezana, a ako je rizik veći kod muškaraca postoji potencijalna ekspozicija u radnoj sredini. Iz svega navedenog iznela je zaključak da grad Bor sigurno predstavlja industrijski kontaminirani lokalitet koji ima dovoljno podataka iz životne sredine zbog svog istorijata. Istakla je da sam projekat daje osnovu za implementaciju jedne multisektorske saradnje i omogućava da se unapređuje i životna sredina i zdravlje menjanjem faktora životne sredine. Naglasila je da razvoj poboljšane epidemiološke metodologije omogućava ne samo unapređenje nacionalnog portfolija, već pruža Srbiji pionirsku ulogu u neposrednom okruženju i ostvarivanje internacionalnih studija koje
predstavljaju osnovu za poređenje sa svim ostalim zemljama. Izrazila je mogućnost sprovođenja ekoloških studija koje će pokazati direktnu povezanost između zdravlja i izloženosti na kontaminiranim lokacijama. Ukazala je da je studija u okviru ovog projekta bila retrospektivna te da je sigurno moguće sprovesti i prospektivnu studiju u kojoj će izloženost moći da se prati na identičan način. Istakla je da biomonitoring predstavlja najneophodniju stvar za utvrđivanje povezanosti između životne okoline i zdravlja u kontaminiranim lokacijama i preporučila da se više pažnje usmeri na osetljive populacije (deca).

Prof. Snežana Šerbula je objasnila da je sumpor-dioksid produkt metalurgije u Boru te da ga i sada sa novom tehnologijom ipak ima u povećanoj količini. Napomenula je da je ruda bakra u Boru sulfidna te da otud potiče sumpor-dioksid. Podvukla je da su najveći problem sto puta veće koncentracije arsena, a pored njega u povišenim koncentracijama prisutan je i kadmijum, olovo, i prateći elementi koji se nalaze u najsitnijim suspendovanim česticama, koje se mogu udisati. Pojasnila je prisutnima da ove supstance dospevaju u vazduh pod uticajem vetra, a pod uticajem vodotokova u vodotokove celog ovog područja. Pored rudarskih jalovišta, naglasila je postojanje flotacijskih, koja predstavljaju deo procesa obogaćenja rude bakra. Naglasila je da toplana nema veliki uticaj na zagađenost vazduha te da je količina toksičnih materija koje se iz nje emituju manja od onih koje potiču iz RTB Bor. U zaključku je takođe podvukla značaj humanog biomonitoringa.

6. Komentari eksperta-dr Denis Sarigianis

Dr Denis Sarigianis istakao je da je razmatrao najvažnije probleme i da takođe smatra da je arsen glavni polutant. Naglasio je značaj rada na lokalnom nivou. Istakao je da je pored zagađenja vazduha od značaja i zagađenje zemljišta i biljaka te da je potrebna holistička procena koja bi obuhvatila sve medijume životne sredine. Istakao je da nije neophodno za sve zemlje da imaju pristup institucionalizacije. Takođe je naglasio značaj humanog biomonitoringa. Naglasio je da je važno korišćenje ovog primera u drugim lokalitetima u Srbiji i prekogranično.

Dr Branislava Matić Savićević dodala je da je Republika Srbija potpisnica Agende o održivom razvoju i da postoji Strategija o održivom razvoju te istakla da tzv. sdg 12 obrađuje problematiku kontaminiranih lokaliteta i upravljanje otpadom. Istakla je da na zdravlje utiče i opasan otpad, a ne samo industrijska proizvodnja. U zaključku je konstatovala da će se pri planiranju budućih aktivnosti ipoštovati Agenda održivog razvoja.

7. Diskusija

Viša Tasić istakao je da bi bilo optimalno da se humani biomonitoring primenjuje u Boru u smislu određivanja koncentracije arsena u mokraći, krvi, noktima, kosi. Izneo je pohvale za sve učesnike na rad na ovom projektu te istakao da su i zaposleni u ustanovama koje predstavljaju zagađivače bili saradljivi u nastojanju da projekat posluži kao smernica za dalje aktivnosti. Podsetio je da problem sa arsenom u Boru postao izraženiji kad se tehnologija topljenja promenila 2016. godine. Objasnio je da razlog zašto se i dalje beleži arsen i sumpor-dioksid preko dozvoljenih koncentracija jeste taj što je nova tehnologija topljenja koncentrata bakra prvenstveno bila usmerena na smanjivanje emisije sumpor-dioksida u vazduh, dok ostali metali koji se mogu detektovati u suspendovanim česticama u Boru, nisu bili obuhvaćeni, i nisu bili prioritetni. Napomenuo je da u svetu postoje i koriste se tehnologije za prečišćavanje otpadnih gasova iz topionica bakra te da treba da se takva rešenja primene i kod nas, za tretman ostalih otpadnih gasova iz topionice koji neprerađeni odlaze u vazduh.

Prof. dr Aleksandar Ćorac izrazio je zahvalnost i lično zadovoljstvo za učestvovanje u projektu. Napomenuo je da je područje Kosova i Metohije kojim se bavi izraženog prisustva industrijskog zagađenja te da su usled zagađenja iz industrije olova i cinka prisutne velike količine otpada i slikovito objasnio kao 8000 šlepera u koloni. Kao problem je naveo prisustvo toksičnih supstanci 100- 120 km ispod te zone u vodi i sedimentu zbog širenja i odnošenja. Izdvojio je branu na Đerdapu kao krizno područje jer se sve sliva ka Dunavskom slivu te dodao da su udaljene posledice jako značajne. Istakao je da je osnovna vrednost ovog projekta pokretanje ove teme, ali i primetio da osnovna greška ovog projekta može biti upravo ta, ako se samo na tome stane. Pozvao je kolege da ovo bude prvi korak i da se dostave predlozi ka pravcima u kojima bi se moglo ići dalje.

Dr Ivano Iavarone podvukao je priliku drugačijeg sagledavanja problema te sumirao da je konferencija započeta sa monitoringom životne sredine, zatim opserviranjem doprinosa epidemiologije, toksikologije, a da je sada reč o higijeni i medicini rada te zaključio koliko je važan intersektorski pristup i da to treba staviti u praksu. Konstatovao je da treba da postoji pristup koji je komplementaran iz različitih disciplina.

Dr Denis Sarigijanis je podelio informaciju o organizovanju velike konferencije o toksikologiji za jugoistočnu Evropu između juna i septembra te istakao da slični problemi postoje u zemljama ovog regiona i pozvao na zajedničko rešavanje problema u toku simpozijuma o ovoj temi.

8. Zatvaranje

Doc. dr Verica Jovanović se još jednom zahvalila na strpljenju i učešću. Posebno se zahvalila UNEP-u i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji zbog inicijacije ovog projekta te istakla da je uticaj životne sredine na zdravlje od velikog prioriteta. Naglasila je da postoji zajednički zadatak, kako i na koji način pratiti uticaj životne sredine na zdravlje, reagovati na polutante a da industrijsko zagađenje ujedno bude sastavni deo naših života, ali uz korporativnu odgovornost. Napomenula je da ne postoje negativne i pozitivne strane, već da svi zajedno treba da dođemo do adekvatnih i kvalitetnih uslova životne sredine i da očuvamo i unapredimo zdravlje.

Zapisnik sačinila
dr Dragana Stošović

Preuzmite agendu skupa klikom na ovaj link